Tačno petnaest dana pre svog 64.rodjendana, srpski premijer Vojislav Koštunica je u subotu (juče) srušio vlastitu vladu. I time neaktiviranu bombu zvanu „Kosovo“ – prebacio u dvorište predsednika Srbije Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke. Posle par sati Tadić je „uštopao“ bombu na prsa i, poručivši naciji da će raspisati vanredne parlamentarne izbore - prosledio je gradjanima Srbije. Tako se raspala do sada, po pitanju Kosova, jedinstvena vlast u Srba, a ionako podeljenim i suprostavljenim gradjanima Srbije bačena „koska“ za još dublje podele i sukobe. Da je bilo samo do Koštunice i Tadića, njihova „miroljubiva aktivna koegzistencija“ u zajedničkoj vladi bi još trajala. Jer, i uprkos svemu, vlast je i jednima i drugima ipak najsvetija stvar. Pogotovo što je još mnogo toga ostalo u Srbiji da se privatizuje.

Krivac za razlaz i raspad te koalicione vlasti zapravo je najjača opoziciona Srpska radikalna stranka. Radikali su pitanje Kosova učinili bombom onog trenutka kada su srpskom parlamentu podneli na usvajanje rezoluciju u kojoj piše da Srbija neće u EU bez Kosova kao svog sastavnog dela. Koštunica i njegovi su odmah rekli da potpisuju, Tadićevi da nema potrebe za takvim dokumentom, a u četvrtak na sednici vlade – kada je trebalo da se donese stav o radikalskoj rezoluciji – brojniji ministri iz Tadićeve stranke prosto su nadglasali Koštuničine.

I tog časa je bilo jasno da Koštunica ima jednostavan izbor – ili će srušiti vlastitu vladu ili prihvatiti Tadićev stav da se može istovremeno i ući u EU i zadržati Kosovo u sastavu Srbije.

Na izbore koji će najverovatnije biti održani 21. maja, kada i lokalni i pokrajinski, Koštunićina stranka i radikali ići će sa zahtevom da se svi izjasne da li su za ulazak u EU sa ili bez Kosova. Tadićeve demokrate i njima bliske partije neće odgovarati na to, već će insistirati na tvrdnji da će Srbija najlakše odbraniti Kosovo ako postane članica EU. I da je samo to taj jedini put u bolju budućnost, a sve ostalo sunovrat u izolaciju i siromaštvo.

Tako su političke snage u Srbiju sakrile ili pokrile vlastitu neodgovornost ili nesposobnost da se dogovore oko nacionalnih ciljeva, i doveli zemlju u još dublju kirizu. I da taj politički teatar bude sarkastičan do kraja - 1.sve stranke su složne da Srbija treba da udje u EU i da je Kosovo deo Srbije i 2. EU ne samo da ne nudi Srbiji da udje u njeno članstvo, nego svojim potezima itekako širi i rasplamsava evroskepticizam.

Šta će doneti novi izbori? Najizvesniji epilog će da bude – kraj „Koštuničine ere“. Iako je proteklih godiina njegova stranka bila tek treća po izbornim rezultatima, on je uspevao da za nju obezbedi najveći postizborni kolač vlasti. Kao klackalica izmedju demokratskog bloka i radikala. To je umešno radio i otud zaradio nadimak srpskog Makiavelija.

Ali, cena tome nije bila mala, samo što će pravi račun tek na narednim izborima biti ispostavljen. Naime, Koštuničino višegodišnje balansiranje i trgovanje sa dva bloka desetkovalo je članstvo vlastite partije. I nedavni predsednički izbori su potvrdili da se veliki broj njegovih pristalica okrenuo radikalima (jer nije dovoljno tvrd patriota), a mnogi Tadićevim demokratama (jer šuruje sa radikalima i svadja Srbiju sa velikim silama).

Pre osam godina Koštunica, doktor pravnih nauka, je bez konkurencije bio najpopularniji političar Srbije. Kao čovek koji se 1974. godine pobunio protiv Titovog ustava „koji je slabio Srbiju“ i zbog toga stradao, i kao jedini političar koji svakom može pogledati u oči, Koštunica je 2000. pobedio Miloševića i ujedinio podeljene Srbe. Ali, od tada počeo odmah i da troši taj kredit. Nema ankete u kojoj nije najnepopularniji medju vodećim političarima. Ni borba za Kosovo mu nije pomogla, pošto su u toj tački programa dirigentsku palicu preuzeli radikali. Kao najveći greh, Koštunici se pripisuje da je dozvolio ili omogućio tajkunizaciju ili „deltizaciju“ Srbije i učinio gradjane pravno nesigurnim.

Vanredni izbori će najveroatnije doneti pat poziciju u kojoj ni Tadićev ni radikalski blok neće moći sam da formira vladu. A jedina stranka koja bi mogla da bude taj nužni teg na vagi je SPS, ovaj put podmladjen i bez Miloševića. Na to računa i lider te stranke Ivica Dačić, koji je samo sat dva nakon Koštuničine objave o kraju vlade, izjavio da je SPS „spremna da udje u buduću vladu“.

Do izbora ima najmanje još dva meseca, i na rezultate će itekako uticati i sve ono što se povodom Srbije i Kosova bude dešavalo na glavnoj liniji fronta (USA – EU – Rusija). Da li će ti dogadjaji pomoći Tadićevom ili Nikolićevom taboru? Svejedno je, jer će svaka takva pomoć samo dodatno polarizovati i medjusobno suprostavljati gradjane Srbije. I ma ko pobedi, Srbija će i dalje da tone u sve veću krizu.

Objavljeno pod nt, svet | | |