Malo je šta teže, i ujedno važnije, od životnog umeća da se, dok još nije kasno i nepopravljivo, svom vlastitom liku u ogledalu odlučno i neopozivo podvikne:”E, sada je stvarno – dosta!”.
Svejedno je da li reč bila o nezajažljivoj strasti za jelom koje deblja ili nemoći da se zaustavi ili bar obuzda neka spoljna i po svaki životni smisao razarajuća nevolja ili patnja.
A, pri tome, tek kada se prvo sebi istinski kaže “dosta”, onda se to isto, i istovremeno, zaista reklo i svima oko sebe, ma šta bilo po sredi. I obično rečima:”Dalje bez mene!”.
Obratno ne važi! Jer, tako postupaju samo ”kratak fitilj”, loši nervi, tegobno raspoloženje i druga “ulja” što razbuktavaju “vatru”.
Kada su starogrčki mudraci dokučili da je “bunt jedini dostojan čoveka” - oni nisu mislili na pojedinačno uzimanje pravde u svoje ruke ili oružane ratove.
Naprotiv, na umu su imali ono što se zove – prag koji se ne sme preći. Naime, prekoračili se, nevažno da li dobrovoljno ili u neznanju, gubi se ono zbog čega se čovek oseća čovekom.

Dakle, ono bez čega je samo rob ili roba kojoj drugi odredjuju upotrebnu vrednost i rok trajanja. Kako u davnom robovlasničkom, tako u današnjem potrošačkom svetu.
Ti pragovi u ljudima su jedine valjane granice životnog smisla. Otud ih podižu patnje i nepravde koje i sam goli život čine sve nepodnošljivijom lošom beskonačnošću.
Bogataša čini njegovo bogatstvo, moćnika vlast i sila koju ima, a čoveka – lična čast, dostojanstvo, samopoštovanje, osećaj za pravdu i tudju muku … I, naravno, životno umeće da kaže sebi, a time i drugima, ono čime se jedino postavljaju pragovi: ”Dosta!”

I narodi su kao ljudi. I njima isto rade, i njih samo pragovi čuvaju od besmislene i mučne stvarnosti.
Kao što niko neće ili ne može u ime drugog čoveka reći: “Dosta!“, tako je i kada je o narodima reč.Presudno je: ima li u eliti nekog naroda dovoljno onih koji će imati snage i petlje da sami sebi kažu: “Dosta!“, a to isto i svim domaćim i stranim gospodarima života. Uz završno: “Dalje bez mene“.
Elita koja to zna, može i hoće, ma koliki bili trenutni gubici i rizici, nikada ne može pogrešiti ni pred svojim narodom ni pred istorijom.

Objavljeno pod življenje s slogom | | |