Čim je kročila u kćerkinu sobu, majka spazi pismo na njenom jastuku. Sa crnim slutnjama i drhtavim rukama ga otvori i krenu da čita.

“Draga mama, ne smeš biti žalosna zbog ovog pisma. Otišla sam od kuće, ne tražite me. Moj novi dečko Marko i ja smo odlučili da od danas živimo svoj život. On je, veruj mi, prelep, mada se tebi ne bi dopalo što je istetoviran od nožnih zglobova do brade.

Novost je i da sam trudna. Ali, ne brini, bićemo srećni. Marko želi da ima mnogo dece sa mnom, a to je i moj san, takodje.

U velikoj kući gde žive članovi sekte kojoj pripada i moj budući muž, dali su nam jednu divnu sobu u suterenu. I mene su prihvatili kao da sam im rod. Sve nam daju besplatno, a Marku čak i heroin.

Znaš, on je, pre nego što je mene upoznao, bio nepopravljivi narkoman, ali je zbog mene i naše sreće odlučio da se leči, čim sakupimo dovoljno para.

Za mene se ne plaši. Uostalom, već imam 15 godina, dovoljno sam zrela, znam šta radim. Naravno, doći ću jednog dana u posetu i upoznati te sa tvojim unucima.

Tvoja odana kćerka,

Daca.

PS:

Sve sam izmislila. U komšiluku sam. Htela sam samo da ti pokažem da u životu postoje gore stvari od jedinice iz matematike, koju mi je danas sa neskrivenim uživanjem udelio onaj skot od profesora”.

Po povratku kući, Daca na svom jastuku zateče majčino pismo. Nije ga očekivala, pa sa nestrpljivom zebnjom poče da čita.

“Draga kćeri, tata i ja smo ti zahvalni što ne učiš ili spremaš svoju sobu, već umesto toga samo buljiš u televiziju. Naime, samo tada si sigurno kod kuće, pa ne moramo da strepimo gde i sa kim skitaš sa isključenim mobilnim.

Nas dvoje smo svesni da nemamo baš čelične nerve. Ali, draga Daco, pre nego što si se ti rodila, tvoji roditelji nisu bili tako razdražljivi kao sada, pa se siti iznerviraju zbog tvojih slabih ocena u školi.

Razdražljivi smo postali od plaćanja tvojih silnih računa, pranja tvoje odeće, sklanjanja svega što bezbrižno i uporno ostavljaš za sobom i slušanja koliko si kul. Zato, pre nego spasiš tropske prašume od parazita iz generacije tvojih roditelja, pokušaj radije da izbaviš tvoju vlastitu garderobu od nemara što je uništava.

Ima još mnogo tema o kojima bi rado i u miru razmenili mišljenje sa tobom. Poput one da mnogo toga što vas uče u školi nije baš primenjivo u stvarnom životu, pa te ta sumorna činjenica sprečava da učiš koliko bi inače želela.

Dakle, pozivamo te da nam večeras u 20 časova dodješ u posetu, u našu nekada zajedničku dnevnu sobu. Osim smirenih i za iskreni i ničim, pa ni televizorom ograničeni i ometani razgovor - spremih roditelja, čekaće te tvoje omiljeno jelo i palačinke u vinskom šatou.

Tvoja verna mama”.

Daca se nasmeja…

Tako je u obezličenom svetu evroantlantskih i drugih sličnih integracija, počela jedna od onih mnogo važnijih – unutarporodična.

Stvarno, kako se možeš integrisati sa Amerikancima, Englezima ili Francuzima, a ne možeš sa vlastitom decom, roditeljima ili komšijama?

Objavljeno pod življenje s slogom | | |