Stanovnici jedne malo skrajnute šume ozbiljno se zabrinuše kada im “međuživotinjska zajednica” jasno i ultimativno poruči:
- Nema ni govora o vašoj integraciji u napredni i razvijeni životinjski svet, sve dok ne ovladate sposobnostima koje se traže od jedne moderne i reformski opredeljene životinje.

Uplašeni za vlastitu i budućnost svojih potomaka, u šumi odlučiše da se promene. Ali, nisu znali kako to da urade, pošto im nije bilo jasno šta to konkretno znači biti moderna i reformski opredeljena životinja.
Zato izabraše tročlano Veće - u sastavu: medved, jazavac i dabar - da sa predstavnicima “međuživotinjske zajednice” to razjasne i potom predlože rešenje.
- Dogovoreno je da odmah krenemo sa obučavanjem svih žitelja naše šume, i da učitelj bude jež.
A obuka se sastojala od trčanja, penjanja, plivanja i letenja. Radi lakšeg administriranja i boljeg uvida - objašnjeno je - sve životinje morale su da se obučavaju u svim disciplinama.

Patka se pokazala odličnom u plivanju. Praktično, neuporedivo boljom od učitelja ježa. U letenju je bila očekivano osrednja, ali u trčanju - baš loša. Zbog toga Veće odluči da je oslobodi treninga u plivanju, kako bi se mogla više posvetiti trčanju. I patka je vredno trčala sve dok joj “stopala” nisu toliko bila izranjavana da kasnije nije mogla ni u plivanju da ostvario više od prolazne ocene.
Veverica je bila nedostižna u penjanju i uspešna u letenju. Ali samo dok je jež ne zamoli da na časovima letenja startuje sa zemlje, a ne sa vrha drveta. To je bilo frustrirajuće za nju. A ubrzo joj se od velikih napora upališe tetive na nogama. Na kraju dobi negativne ocene i iz penjanja i iz trčanja.

Orao, inače problematično dete, beše u penjanju, naravno, najbolji. Međutim, insistirao je da koristi svoj put do vrha drveta, umesto da se penje sa grane na granu kao i ostali.
U jednom neuspešnom pokušaju da se uspentra istim putem kao i drugi - slomio je krilo. Niko nije imao vremena da primeti da mu ono zarasta ukrivo, pa više ni u letenju nije bio dobar kao pre. Ostali rekoše da nije nikakvo čudo što mu se to desilo: uvek je orao bio neposlušan i na svoju ruku.

Zec je bio ubedljivo najbolji u trčanju uz brdo, ali se užasno plašio vode. Nagovarale su ga ostale životinje da bar pokuša da zapliva, ali nije vredelo. Onda je Veće odlučilo da zeca jednostavno bace u vodu. Nesrećnik je dobio nervni slom, više nije išao na obuku niti izlazio iz kuće.Tokom godine još mnogo životinja je napustilo obuku, uglavnom zbog frustracije.A na kraju godine, najbolji rezultat imala je - stara lisica! Plivala je dobro, mogla je da trči, i da se pomalo pentra i leti. Pa, kada su sabrali sve četiri discipline, u proseku imala je najvišu ocenu.
Lisicu su u šumi slavili kao velikog pobednika. A na proslavi Veće je obelodanilo zamisao da naredne godine obuku prošire sa još dve discipline: kopanje i skakanje.

Priča zvuči baš poznato, zar ne?

Objavljeno pod življenje s slogom | | |