Zaposlili u nekoj firmi petoricu kanibala. Bilo moguće, pa i poželjno, nakon što su se planetarni apostoli ljudskih i manjinskih prava izborili za zakonski stav da i ljudožderstvo, jednako kao i bombardovanje, nije greh sve dok ne ugrožava ljude kojima je priznato pravo na život.

Kad im potpisa radne ugovore, poslodavac podvuče:- Sada imate stalan posao, plata vam je dobra i možete za male pare da jedete u našem restoranu. Dakle, ostavite druge na miru.
Kanibali obećaše da neće dirati radne kolege.
Posle četiri nedelje, banu poslodavac u njihovu kancelariju, i upita ih:
- Nestala je jedna od naših čistačica, da li neko od vas zna šta se desilo sa njom?
Sva petorica se zakleše da sa tim slučajem nemaju nikakve veze. Ali, čim poslodavac ode, jedan od kanibala zagrmi na ostale:
- Koji je to glupan među vama pojeo čistačicu?
Onaj za poslednjim stolom stidljivo diže ruku.
- Idiote, u poslednje četiri nedelje pojeli smo sektorske šefove, vođe razvojnih projekata i većinu činovnika, i niko to nije primetio. A tebi se apetit otvorio baš na čistačicu…

Zaista, koliko ima ljudi oko nas, ne samo na radnom mestu, čije odsustvo dugo ne bismo primetili? Nije ih mali broj, zar ne. To su oni za koje ne znamo šta zapravo rade i zašto uopšte primaju platu. Da ne promiču hodnicima ili na televizijskim slikama, ne bismo ni znali da su deo našeg radnog i društvenog života.
Opet, koliko ima ljudi oko nas čije odsustvo odmah primetimo, jer nam više ne smetaju da valjano radimo svoj posao? Ni njih nije malo. To su one napadne neznalice koje misle da sve znaju i da sve mogu, svejedno da li reč bila o političkoj analizi, kuvanju ili upravljanju avionom.

Dalje, koliko ima ljudi u našim životima koje bismo najradije da više ne sretnemo, jer su beskrupulozni pokvarenjaci ili nezajažljivi grabežljivci? Nažalost, ima ih i previše. I uglavnom smo nemoćni pred njima, pošto je, gotovo po pravilu, moć na njihovoj strani.
I na kraju, koliko ima ljudi kojima se radujemo, pa čim ih nema ili nam se ne javljaju - pitamo šta je sa njima? To su oni sa kojima se osećamo kao ljudi, sa kojima možemo da pričamo o svemu bez straha da će nas namerno povrediti ili zloupotrebiti naše raspoloženje. To su dobronamerni ljudi koji nam ukazuju na naše slabosti i greške, i pomažu da budemo bolji. I podrazumevaju da i mi možemo i da treba da budemo isti takvi prema njima…

Koliko takvih prostranih duša imamo uz sebe? Odgovor će nam reći i kakvi smo sami. I šta će biti ako naletimo na nekog kanibala …

Objavljeno pod življenje s slogom | | |