Kada je nemački profesor Karlos Lenkersdorf svojevremeno pristigao na jug Meksika da bi od zaborava sačuvao jezik kojim govori oko 35.000 preostalih pripadnika tamošnjeg naroda Tojolabale, prva stvar koju je naručio bila je da su ti potomci Maja sami sebi dali svoje narodno ime i da ono znači “Istinski ljudi”.
Zaokupljen učenjem i notiranjem jezika, Lenkersdorf se dugo nije pitao za razloge zbog kojih Tojolabalesi smatraju da su upravo oni istinski ljudi. Tačnije, sve do onog dana kada je trebalo da ih testira. Reč je bila o testu sa desetak pitanja na temu kako su Tojolabalesi doživeli i prihvatili sve ono što im je u protekle dve i po godine Lenkersdorf kazivao o svom i životu sveta iz kojeg je
Pedesetak ispitanika je, mirno sedeći u učionici pod vedrim nebom, saslušalo uputstva za test, a kada im je profesor podelio papire sa pitanjima - kao po komandi svi složno ustaše i na obližnjoj livadi posedaše u krug! Čim se pribrao od tog njihovog neočekivanog gesta, Lenkesdorf im priđe i objasni da svako mora sam da odgovara na test-pitanja.
Tada se Tojolabalesi začudiše. Nisu videli nikakav smisao u tome da pojedinačno odgovaraju na ista pitanja, pa im profesor pojasni:
- Na osnovu vaših pojedinačnih odgovora ja ću analizom doći do vašeg dominirajućeg mišljenja.
“Istinski ljudi” se tek začudiše:
- Mi o svemu razgovaramo, ukrštamo različita mišljenja i argumente, i na kraju uvek dođemo do stavova koji su prihvatljivi za sve ili za ogromnu većinu. Više glava je uvek i pametnijei istinitije od jedne. Samo treba međusobno razgovarati i uvažavati se… Od tog dana prošlo je skoro 30 godina, a Lenkersdorf i ne pomišlja da napusti Tojolabalese. Odlazi u “ostatak sveta” samo kada ni univerzitetima i seminarima uverava zapadnjake da je životna filozofija Tojotabalesa taj lek za ozdravljenje obezljuđenog modernog čoveka.
U svetu Tojolabalesa ne postoji “objekt” već samo “subjekt”. Time su jednim hicem pogodili u dve ne samo njima životno važne mete.
Prvo, zbog takvog pogleda na život - lako odolevaju čarima materijalnog i potrošačkog sveta. Koriste vlagodeti moderne tehnologije, ali nisu njeni robovi i žrtve.
I drugo - svi su jedni drugim “subjekt”: svako svakog uvažava kao ravnopravnog sagovornika. Dijalog je, dakle, u centru života Tojolabalesa.
Oni ne razmenjuju “gotove misli”, već istinski razgovaraju. U rečniku uopšte nemaju reč “kompromis”, jer se o svemu dogovaraju. Naučeni su da u opštem interesu lako prepoznaju i svoj vlastiti. Solidarnost im je osobina na velikoj ceni. Površnost se smatra nedostojnost ozbiljnog. I tako dalje…
Taj mali Maja narod je uspeo da preživi skoro pet vekova stravičnog istrebljenja i proganjanja, zahvaljujući tome što su ga činili istinskih ljudi. Dakle, oni koji uvažavaju svakog sagovornika i umeju da razgovaraju.

Objavljeno pod življenje s slogom | | |