Da li će Kosovo biti nezavisno – lažna je dilema. Ona jedina stvarna o kojoj svi javno ćute glasi: da li će i kako Kosovo biti podeljeno?
Predlog za budući status Kosova i Metohije, sto ga je revnosni američki činovnik Marti Ahtisari ovih dana prizemnio u Beograd i Prištinu, sročen je tako da nema ni govora da njegova primena može doneti konačni mir ili nenasilno razrešenje kosovskog čvora. Snaga tog dokumenta je samo u ubrzavanju kosovske istorije. U kom pravcu?
Iz ugla glavnog producenta i reditelja kosovske stvarnosti i budućnosti, dakle Ahtisarijevog poslodavca SAD, glavne premise nisu ni malo sporne:
1. Dok je Srba na Kosovu, nema smirivanja Albanaca.
2. Beograd nikada neće zvanično pristati na nezavisnost Kosova, ali mu ne pada na pamet da bilo čime drugim osim rečima brani, i po novom Ustavu Srbije, svoju južnu pokrajinu. A u slučaju, recimo reprize “17.marta”, to jest organizovanog nasilnog ataka Albanaca na preostale kosovske Srbe, u centru Beograda će se okupiti desetak hiljada gnevnih. Nepoznati huligani će jurnuti na džamiju, i američki i zapadni mediji će tome dati jednaku pažnju i važnost kao i progonu preostalih 150.000 kosovskih Srba.
Dakle, što se tiče Amera sve je zrelo za poslednji čin kosovske drame. Ahtisari je ušao na scenu sa papirom za potpalu vatre, a da li će Srbi sami u strahu pobeći u Srbiju ili će im, kao njihovih sunarodnicima u Hrvatskoj, u tome biti pripomognuto nekom “Olujom” – zavisi od razvoja dogadjaja.
Beograd je, naravno, svestan vlastite nemoći, ali i poslednjeg “keca u rukavu” – podele Kosova. Za to imaju najmanje podršku Rusije, a i EU-zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova zbog vlastitog dvorišta – mogle bi lako da aminuju i podrže odluku Beograda da se dobrovoljno odrekne dela Kosova.
Nevolja Beograda je što ne može sada glasno i jasno da kaze da je za podelu. Ali, može iza zatvorenih vrata. Jedan kontrolisani sukob na prethodno dogovorenim granicama “srpske enklave”, stvorio bi atmosferu u kojoj bi podela mogla da bude “jedino rešenje” i za Beograd. Ako iza tog scenarija budu i Amerikanci, pristaće nevoljno i Albanci. Pogotovo ako i EU i Rusija u takvom ishodu budu videli “neizbežno i jedino rešenje”.
Da li je na Ahtisarijevu vatru vec bačen predlog o podeli? Ako nije ili ako je već izgorio, onda je nezavisnost Kosova u sadašnjim granicama završena priča. Ali, samo za Srbe. Čim oni napuste Kosovo, a napustiće ga vrlo brzo i najkasnije kad nezavisnost postane i formalna stvarnost, kosovski problem će dobiti drugačiji oblik i od njega će druge itekako da boli glava.
Pre svega EU.
Kaj pa bi neodvisnost Kosova pomenila za Makedonijo, Albanci, ki živijo tam verjetno tudi razmišljajo o samostojni državi v okviru Kosova?
Zanimiva Spieglova reportaža s Kosova je na … http://www.spiegel.de/internat.....91,00.html
Šiptarji (Albanci?) povsod hočjo neodvisnost. In se bodo “potrudl” da jo dobijo. Tudi v Črni gori naprimer. Problem Kosova se vleče že več kot 100 let. Tisti, ki poznajo problem od 1981, nimajo pojma o pojmu. Večina ga jih pa pozna šele od 1990 naprej…